SUNDAY,  DECEMBER 3, 2017

26th Sunday After Pentecost 

Continually Before the Face of God--Beautiful Words of St. Isaac of Nineveh

     Be mindful of God, so that in every moment He may be mindful of you.  If He is mindful of you, He will give you salvation.

     Do not forget Him, letting yourselves be seduced by vain distractions.  Do you want Him to forget you in your times of temptation?

     Stay near Him and obey Him in the days of your prosperity.  You will be able to rely on His word in difficult days, because prayer will keep you safe in His continual presence.

     Remain constantly before His face, think of Him, and remember Him in your heart.  Otherwise, if you only meet Him from time to time, you risk losing your close friendship with Him.

     Familiarity between people comes about through physical presence.  Familiarity with God, by contrast, is built on meditation and self-abandonment to Him during prayer.  

     Those would see the Lord should purify their hearts with the continual remembrance of God.  They will reach the contemplation of God in every moment, and within Him all will be light. 

Св. Николај Велимировић: "Постом се задобија чистота телесна на првом месту, а кроз чистоту телесну и чистота духовна. Пост, молитва и милостиња јесу практични израз вере, наде и љубави. Од неуздржљивости у јелу долази свака друга неуздржљивост. Превасходна ствар је пост, али је још превасходнија праштање увреда. Постом се човек вежба за великодушност, а опраштањем увреда поклања великодушност. Оно претходи овоме, но само ово не спасава без онога. Постом човек олакшава и тело и дух од мрака и дебелости. Тело постаје лако и чило, дух светао и јасан. Ако се неко хвали постом, нема користи од поста. Ако неко пости с гордошћу, нема смирења, нема користи од поста."

The reading from the Epistle of the Holy Apostle Paul to the Ephesians (5: 8-19)

Brethren, you were once darkness, but now you are light in the Lord.  Walk as children of light (for the fruit of the Spirit is in all goodness, righteousness, and truth), finding out what is acceptable to the Lord.  And have no fellowship with the unfruitful works of darkness, but rather expose them.  For it is shameful even to speak of those things which are done by them in secret.  But all things that are exposed are made manifest by the light, for whatever makes manifest is light.  Therefore He says: “Awake, you who sleep, arise from the dead, and Christ will give you light.”  See then that you walk circumspectly, not as fools but as wise, redeeming the time, because the days are evil.  Therefore do not be unwise, but understand what the will of the Lord is.  And do not be drunk with wine, in which is dissipation; but be filled with the Spirit, speaking to one another in psalms and hymns and spiritual songs, singing and making melody in your heart to the Lord.

THE GOSPEL READING FROM SAINT LUKE (12: 16-21)

            The Lord told this parable: “The ground of a certain rich man yielded plentifully.  And he thought within himself, saying, ‘What shall I do, since I have no room to store my crops?’  So he said, ‘I will do this: I will pull down my barns and build greater, and there I will store all my crops and my goods.  And I will say to my soul: ‘Soul, you have many goods laid up for many years; take your ease; eat, drink and be merry.’  But God said to him, ‘Fool! This night your soul will be required of you; then whose will those things be which you have provided?’  So is he who lays up treasure for himself, and is not rich toward God.”

HOMILY from Prologue of Ohrid by St. Nikolaj Velimirovic on the faithful as one body and one spirit…There is one body and one spirit (Ephesians 4:4).

The Holy Apostle counsels the faithful to strive to be one body and one spirit. By one body is understood ``one Faith,'' without divisions, without heresies and without self-will: the whole Church is one body of which Christ is the Head. By one spirit is understood ``love,'' the ardent love of all the faithful for Christ, from which proceeds mutual love. The many become as one; many men become as one man. This is the miracle of the Christian Faith and Christian love. There is no power in the world which can be a stronger bond among men: not the same blood, or the same language, or the same hearth, or the same parents, or any type of common material interests. None of these is even nearly as powerful a bond as Christian faith and love. By this powerful, irresistible bond, all the members of the Church are bound to each other. The Church of God stands as one man, in time and in eternity-one body and one spirit. There is nothing more contradictory to this wondrous unity than the pride of individual men. Pride distorts faith, cools love, creates heresies, divides the Church, and sacrifices the good of the whole for individual satisfaction. Pride, in essence, is the absence of both faith and love. Brethren, may God save us from pride, the primal infirmity of the human race, that we may always be one body and one spirit in our Lord Jesus Christ. To Thee, O Lord Jesus; to Thee, the Head of the Church, be glory and praise forever. Amen. 

Читање из посланице Светог Апостола Павла Ефесцима (5,8-19)

Браћо, Јер бејасте некада тама, а сад сте видело у Господу: као деца видела живите; Јер је род духовни у свакој доброти и правди и истини. Истражујте шта је Богу угодно. И не пристајте на безродна дела таме, него још карајте. Јер је срамно и говорити шта они тајно чине. А све за шта се кара, видело објављује; јер све што се објављује, видело је; Зато говори: Устани ти који спаваш и васкрсни из мртвих, и обасјаће те Христос. Гледајте дакле да уредно живите не као немудри, него као мудри; Пазите на време, јер су дани зли, Тога ради не будите неразумни, него познајте шта је воља Божија. И не опијајте се вином у коме је курварство, него се још испуњавајте духом, Говорећи међу собом у псалмима и појању и песмама духовним, певајући и припевајући у срцима својим Господу;

Читање Светог Јеванђеља по Луки (12,16-21)

Рече Господ причу ову: Каза им, пак, причу говорећи: У једног богатог човека роди њива. И мишљаше у себи говорећи: Шта ћу чинити? Немам у шта сабрати своју летину. И рече: Ево ово ћу чинити: покварићу житнице своје и начинићу веће; и онде ћу сабрати сва своја жита и добро своје; И казаћу души својој: Душо! Имаш много имање на много година; почивај, једи, пиј, весели се. А Бог њему рече: Безумниче! Ову ноћ узеће душу твоју од тебе; а шта си приправио чије ће бити? Тако бива ономе који себи тече благо, а не богати се у Бога.

БЕСЕДА из Пролога Св. Владике Николаја о одсуству греха у делима Божјим
И видје Бог да је добро (Постање 1.). Све је чисто и безгрешно, браћо, што је створено и како је створено од пречистога и безгрешнога Бога. Свака твар Божја чиста је и безгрешна док год је окренута к Богу, док год није одвојена од Бога и док није постала враждебна Богу. Свака твар сама собом хвали и прославља Бога док је год чиста и безгрешна. Зато Псалмопевац и говори: све што дише нека хвали Господа. Алилуја! (Пс. 150, 6). Свака умна твар Божја осећа као природну и главну намену, да хвали Господа. Па кад је тако, браћо, људи се питају; па кад је тако, откуда зло у свету? Од греха, само од греха. Грех је ангела светлог претворио у ђавола. Ђаво је самог себе драговољно учинио сасудом греха, па је онда похитао да и друга створења Божја учини таквим сасудима. По слободном самоопредељењу уз ђавола су пристали у грех и други неки ангели, а по том и први људи, Ева и Адам. Отуда је произашла мешавина добра и зла у свету. Но оно што је од Бога у створењима и данас је добро као и првих дана стварања. Отров је дошао од греха, јер грех и јесте отров, најљући отров што постоји. Грех је проузроковао проклетство, донео помрачење умова, изазвао вражду створења према Творцу њиховом, удаљио човека од Бога и човека од човека, и човека од природе, и природу од човека. О браћо моја, од Бога је све обро, а од греха све зло. Не постоји никакво зло везано с Богом, и не постоји никакво зло невезано с грехом. Многи су филозофи испитивали суштину зла, и по грубости ума свога тврдили су, да је зло у материји, да је материја зло. Међутим само ми хришћани знамо, да је суштина зла грех, и да друге суштине зло нема сем греха. Отуда је јасно, да ако се желимо сачувати од зла, морамо се чувати од греха.  О Боже безгрешни, помози нам сачувати се од греха и греховног трулења. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Свети Оци о посту

Св. Јован Златоусти: "Кажеш да постиш. Увери ме у то својим делима. А која су то дела? Ако видиш сиромаха, удели му милостињу. Ако се нађеш са непријатељем својим, измирисе са њим. Видиш ли на улици неко лепо лице, одврати свој поглед од њега. Дакле, не само да постиш стомаком, већ и очима и слухом, и рукама и ногама исвим удовима тела. Руке нека посте уздржавајући се од сваке грамзивости и крађе. Ноге нека посте тако што нећи ходити путевима греха. Очи нека посте тако што страсно неће посматрати лепа лица нити у зависти гледати на добра других људи. Кажеш да не једеш месо. Али, чувај се да не гуташ похотљиво очима оно што видиш око себе. Пости и слухом својим не слушајући оговарања и сплетке. Устима и језиком својим пости и уздржавај се од ружних речи и шала. Каква нам је корист ако не једемо месо и рибу, а уједамо и прождиремо своје ближње."

Св. Василије Велики: "Не ограничавај врлину поста само на исхрану. Истински пост није само одрицање од различите хране, него одрицање од страсти и грехова: да никоме не учиниш неправду, да опростиш ближњему своме за увреду коју ти је нанео, за зло што ти је учинио, за дуг што ти је дужан. Иначе, не једеш месо, али једеш самога брата свога. Не пијеш пиће, али унижаваш другога човека.

Божићни пост

Назива се још и Мала четрдесетница, јер Црквени устав Божић сматра за другу Пасху. Траје од 28/15.новембра до 7.јануара/25.децембра(БОЖИЋ). Овај пост има сврху да вернике спреми за достојно слављење рођења Господа Исуса Христа - Божић. Уочи Божића, на Бадњи дан, чак и они који не посте неће мрсити јер је Бадње вече дубоко укорењено у народној традицији. По строгости, овај пост можемо поредити са Петровским постом.