Weekly Bulletin
Sunday, August 30, 2026
13th Sunday of Pentecost
PRAYER FOR THE BEGINNING OF THE CHURCH SCHOOL YEAR
O Lord, our God and Creator, You have honored us with Your own image, and taught Your chosen disciples that the fear of You is the beginning of true wisdom; You have revealed Your wisdom to children and taught the law to Solomon and to all those who have sought You in purity of heart. Open the hearts, the minds, and the lips of these servants, that they may receive the power of Your law, and successfully comprehend the useful things which will be taught them, and so they will understand Your perfect Will and contribute to the building of Your Holy Church. Deliver them from every snare of the enemy, preserve them in the true faith in righteousness and purity all the days of their lives, that they may grow in wisdom and in the observance of Your commandments, and may be revealed as worshippers of Your Name and heirs of Your Kingdom. Bless also their teachers, O Lord; grant that their words may be free from every worldly deceit and vanity, and may always clearly proclaim the word of Your truth. For You are God, the Author of Truth and the Fountain of Wisdom, and to You we ascribe glory: to the Father, and to the Son, and to the Holy Spirit, now and ever, and unto ages of ages. Amen.
Шта је Свето Предање?
Апостоли нису све записали што је Господ говорио. Јер, по речима вољеног Христовог ученика Евангелиста Јована, кад би се све записало што је Исус учинио, ни у цео свет не би могле стати написане књиге. Многе ствари и тајне Апостоли су усмено предали и сачували, а то се као Свето Предање преносило усмено са поколења на поколење. Тако је на пример сачуван обичај окретања према истоку за време молитве, знак крста, поштовања икона и сл. Свето писмо је записано, а Свето Предање назаписано Свето Откривење. Свето Предање је присуство Духа Светога у свима поколењима православних, до краја света и века, без обзира на њихов број; оно је плод тајанствене сарадње Духа Светога са духоносним људима. То живо и животворно Свето Предање, које собом обухвата и писану Божју реч и назаписано искуство светих људи, особито је посведочено у делима Светих Отаца Цркве, црквеним канонским Правилима, одлукама Васељенских сабора и њима потврђених, помесних сабора Цркве.
THE READING FROM THE FIRST EPISTLE OF THE HOLY APOSTLE PAUL TO THE CORINTHIANS (16: 13-24)
Brethren, watch, stand fast in the faith, be brave, be strong. Let all that you do be done with love. I urge you, brethren – you know the household of Stephanas, that it is the first fruits of Achaia, and that they have devoted themselves to the ministry of the saints – that you also submit to such, and to everyone who works and labors with us. I am glad about the coming of Stephanas, Fortunatus and Achaicus, for what was lacking on your part they supplied. For they refreshed my spirit and yours. Therefore acknowledge such men. The churches of Asia greet you. Aquila and Priscilla greet you heartily in the Lord, with the church that is in their house. All the brethren greet you. Greet one another with a holy kiss. The salutation with my own hand – Paul’s. If anyone does not love the Lord Jesus Christ, let him be accursed. O Lord, come! The grace of our Lord Jesus Christ be with you. My love be with you all in Christ Jesus. Amen.
THE GOSPEL READING FROM SAINT MATTHEW (21: 33-42)
At that time, Jesus said this parable: “There was a certain landowner who planted a vineyard and set a hedge around it, dug a winepress in it and built a tower. And he leased it to vinedressers and went into a far country. Now when vintage-time drew near, he sent his servants to the vinedressers, that they might receive its fruit. And the vinedressers took his servants, beat one, killed one, and stoned another. Again he sent other servants, more than the first, and they did likewise to them. Then last of all he sent his son to them, saying, ‘They will respect my son.’ But when the vinedressers saw the son, they said among themselves, ‘This is the heir. Come, let us kill him and seize his inheritance.’ So they took him and cast him out of the vineyard and killed him. Therefore, when the owner of the vineyard comes, what will he do to those vinedressers?” The chief priests and the elders said to Him, “He will destroy those wicked men miserably, and lease his vineyard to other vinedressers who will render to him the fruits in their seasons.” Jesus said to them, “Have you never read in the Scriptures: ‘The stone which the builders rejected has become the chief cornerstone. This was the Lord’s doing, and it is marvelous in our eyes’?”
COMMENTARY on Matthew 19: 16-26
God the Father is the landowner who planted a vineyard. The tenant vinedressers are the religious leaders entrusted with the care of God’s people. The landowner’s servants are the prophets, sent by God to proclaim His word. For instead of tending the vineyard, the vinedressers had devoured it. Although they were obstinate toward His servants, God sent His Son, our Lord Jesus Christ, whom they might honor. But in their greed and impiety they murdered the Son as well. The nation bearing the fruits of the Kingdom is the Church, the new people of God.
Читање из прве посланице Корићанима Светог Апостола Павла (16,13-24)
Браћо, пазите, стојте у вери, мушки се држите, утврђујте се. Све да вам бива у љубави. Молим вас, пак, браћо, знате дом Стефанин да је новина од Ахаје, и на служење светима одреди се; Да сте и ви покорни таквима, и свакоме који помаже и труди се. Али се обрадовах доласку Стефанином и Фортунатовом и Ахајиковом, јер ми они надокнадише што сам био без вас; Јер умирише дух мој и ваш. Препознајте, дакле, такве. Поздрављају вас цркве азијске. Поздрављају вас у Господу много Акила и Прискила с домашњом својом црквом. Поздрављају вас браћа сва. Поздравите један другог целивом светим. Поздрављам вас ја, Павле својом руком. Ако ко не љуби Господа Исуса Христа да буде проклет, маран ата. Благодат Господа нашег Исуса Христа с вама; И љубав моја са свима вама у Христу Исусу. Амин.
Читање светог Јеванђеља по Матеју 21, 33-42
У време оно, рече Исус причу ову: Беше човек домаћин који посади виноград, и огради га плотом, и ископа у њему пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима и отиде. А кад се приближи време родовима, посла слуге своје к виноградарима да приме родове његове. И виноградари похватавши слуге његове једног избише, а једног убише, а једног засуше камењем. Опет посла друге слуге, више него пре, и учинише им тако исто. А по том посла к њима сина свог говорећи: Постидеће се сина мог. А виноградари видевши сина рекоше међу собом: Ово је наследник; ходите да га убијемо, и да нама остане достојање његово. И ухватише га, па изведоше га напоље из винограда, и убише. Кад дође дакле господар од винограда шта ће учинити виноградарима оним? Рекоше Му: Злочинце ће злом смрти поморити; а виноград даће другим виноградарима, који ће му давати родове у своје време. А рече им Исус: Зар нисте никада читали у Писму: Камен који одбацише зидари, он је постао глава од угла; то би од Господа и дивно је у вашим очима.
РАСУЂИВАЊЕ Како да победимо непријатељство непријатеља наших? Уступањем, кротошћу и молитвом. Уступањем у свему осим у вери и чистоти живота, кротошћу и молитвом свагда и свагда. Св. Амвросије пише: „то је оружје праведника, да уступајући побеђују, као што вешти стрелци имају обичај да бежећи устрељују јаче од себе”. Неки брат би увређен од друга свога, но ипак желећи мира с њим пође к њему да се измири. Али друг му не хте ни врата отворити, но ружећи га изнутра отера га од дома свога. Пожали се брат једном духовнику, а овај му рече: „идући другу твоме на мирење ти си целим путем у мислима њега осуђивао а себе оправдавао. Саветујем ти, да и ако је друг твој згрешио против тебе, ти утврди мисао у себи као да си ти згрешио против њега, а тако иди к њему, и у мислима њега оправдавај а себе осуђуј.” – Тако брат и поступи. И шта се догоди? Тек је брат стигао близу дома свога друга, а овај отвори врата широм, притрча и загрли увређеног брата, и измири се с њим.
“Come, for all things are now ready.”
In today’s Gospel, our Lord tells us of a great banquet to which many are invited. Yet when the time comes, those who were invited begin to make excuses. One has purchased a field, another has bought oxen, and another has married. Each has something that seems important enough to keep him from accepting the invitation.
The invitation of God is still being extended to us today. The Lord calls us to His Church, to His table, and ultimately into communion with Him. Yet, like those in the Gospel, we can become distracted by the many responsibilities, possessions, worries, and desires that fill our lives.
The tragedy is not that these things are necessarily bad. The tragedy is when good things become excuses for turning away from the One who gives them to us.
Every Divine Liturgy is an invitation: “Come, for all things are now ready.” Christ calls us to leave behind our distractions and to make room for Him in our hearts. His invitation requires a response—not merely with our words, but with the way we live.
May we never allow the cares of this world to become an excuse for neglecting our relationship with God. Instead, may we recognize the great gift before us, respond to Christ with humility and gratitude, and eagerly accept His invitation to the heavenly banquet.
Lord, help us to hear Your call, to put You first in our lives, and to follow You faithfully. Amen.