Weekly Bulletin

Sunday, June 14, 2026
2nd Sunday of Pentecost

St. Justin Popović (1894–1979)

St. Justin Popović was one of the most beloved Orthodox theologians and spiritual fathers of the twentieth century. Born in Vranje, Serbia, in 1894, he devoted his life to Christ, the Church, and the defense of the Orthodox faith. He became a monk at a young age and later served as a professor of theology, inspiring countless students through his scholarship and deep spiritual life.

During the years of communist persecution in Yugoslavia, St. Justin endured restrictions and hardship with patience and faithfulness. Living much of his later life in the Monastery of Ćelije, he continued to write, teach, and guide the faithful. His many works emphasize the centrality of Christ, the holiness of the saints, and the call of every Christian to union with God.

St. Justin reposed in the Lord on March 25 (April 7), 1979. He was glorified as a saint by the Serbian Orthodox Church in 2010. Today he is remembered as a fearless confessor of the faith, a gifted theologian, and a holy elder whose writings continue to strengthen Orthodox Christians throughout the world.

Свети Јустин Поповић био је један од највољенијих православних богослова и духовника двадесетог века. Рођен је у Врању 1894. године и читав свој живот посветио је Христу, Цркви и одбрани православне вере. Замонашио се у младости, а касније је служио као професор богословије, надахњујући многе ученике својом ученошћу и дубоким духовним животом.

Током година комунистичког прогона у Југославији, Свети Јустин је са стрпљењем и верношћу подносио ограничења и страдања. Већи део свог позног живота провео је у манастиру Ћелије код Ваљева, где је наставио да пише, поучава и духовно руководи верни народ. У својим бројним делима наглашавао је значај Христа као центра живота, светост угодника Божјих и позив сваког хришћанина на заједницу са Богом.

Свети Јустин се упокојио у Господу 25. марта (7. априла по новом календару) 1979. године. Српска православна црква прибројала га је лику светих 2010. године. Данас га памтимо као неустрашивог исповедника вере, даровитог богослова и светог старца чија дела и даље укрепљују православне хришћане широм света.

The reading from the Epistle OF THE HOLY APOSTLE PAUL to the Romans (2: 10-16)

Brethren, there will be glory, honor, and peace to everyone who works what is good, to the Jew first and also to the Greek. For there is no partiality with God. For as many as have sinned without law will also perish without law, and as many as have sinned in the law will be judged by the law (for not the hearers of the law are just in the sight of God, but the doers of the law will be justified; for when Gentiles, who do not have the law, by nature do the things in the law, these, although not having the law, are a law to themselves, who show the work of the law written in their hearts, their conscience also bearing witness, and between themselves their thoughts accusing or else excusing them) in the day when God will judge the secrets of men by Jesus Christ, according to my gospel.

THE GOSPEL READING FROM SAINT MATTHEW (4: 18-23)

At that time Jesus, walking by the Sea of Galilee, saw two brothers, Simon called Peter, and Andrew his brother, casting a net into the sea; for they were fishermen. Then He said to them, “Follow Me, and I will make you fishers of men.” They immediately left their nets and followed Him. Going on from there, He saw two other brothers, James the son of Zebedee, and John his brother, in a boat with Zebedee their father, mending their nets. He called them, and immediately they left the boat and their father, and followed Him. And Jesus went about all Galilee, teaching in their synagogues, preaching the gospel of the kingdom, and healing all kinds of sickness and all kinds of disease among the people.

HE SAID TO PETER AND ANDREW, FOLLOW ME, AND I WILL MAKE YOU FISHERS OF MEN Yet John says that they were called in another manner. Therefore it is evident that this was a second call. One may perceive this from many things. For there it is said that they came to Him when ‘John was not yet cast into prison,’ but here, after he was in confinement. And there Andrew calls Peter, but here Jesus calls both. And John says, Jesus seeing Simon coming, says, ‘You are Simon, the Son of Jonah, you shall be called Cephas, which is by interpretation, a stone’ (John 1:42). But Matthew says that he was already called by that name …And from the place whence they were called, and from many other things, one may perceive this: such as their ready obedience and abandonment of all. For now they were well instructed beforehand ..But mark both their faith and their obedience. For though they were in the rnidst of their work …’They forsook all and followed.’ Such is the obedience which Christ seeks of us… We can see this, too, when some other had come to Him and was asking leave to bury his own father: He permitted not even this (Matt.8:21,22). St. John Chrysostom. Homily XlV on Matthew

Читање из посланице Светог Апостола Павла Римљанима (2: 10-16)

Браћо, слава и част и мир свакоме који чини добро, а најпре Јеврејину и Грку; Јер Бог не гледа ко је ко. Јер који без закона сагрешише, без закона ће и изгинути; и који у закону сагрешише, по закону ће се осудити (Јер пред Богом нису праведни они који слушају закон, него ће се они оправдати који га творе; Јер кад незнабошци не имајући закон сами од себе чине шта је по закону, они закон не имајући сами су себи закон: Они доказују да је оно написано у срцима њиховим што се чини по закону, будући да им савест сведочи, и мисли међу собом туже се или правдају) На дан када Бог узасуди тајне људске по јеванђељу мом преко Исуса Христа.

Читање Светог Јеванђеља од Матеја(4: 18-23)

У време оно Исус, идући покрај мора галилејског виде два брата, Симона, који се зове Петар, и Андрију брата његовог, где мећу мреже у море, јер беху рибари. И рече им: Хајдете за мном, и учинићу вас ловцима људским. А они тај час оставише мреже и за Њим отидоше. И отишавши одатле виде друга два брата, Јакова Зеведејевог, и Јована брата његовог, у лађи са Зеведејем оцем њиховим где крпе мреже своје, и позва их. А они тај час оставише лађу и оца свог и за Њим отидоше. И прохођаше по свој Галилеји Исус учећи по зборницама њиховим, и проповедајући јеванђеље о царству, и исцељујући сваку болест и сваку немоћ по људима.

БЕСЕДА о Цару над царевима (из Охридског Пролога Св. Владике Николаја Велимировића)

Мном цареви царују, и владаоци постављају правду. Мном владају кнезови и поглавари и све судије земаљске. Ја љубим оне који мене љубе (Приче Сол. 8, 15—17) Да не помисли цар, да својом силом и мудрошћу царује, јер ће поруган бити од безсилних и безумних. Да не помисли владар, да по својој памети и вољи правду поставља међу људима, да не помисли лудост, смешну и за децу. Да не помисле кнезови и поглавари и судије, да владају по нечијој вољи и милости мимо Божје воље и милости, јер ће се угрувати до смрти на поледици, којим се клизају сви они што Бога заборављају. Ја љубим оне који мене љубе, говори Господ. То Господ говори на првом месту царевима и кнезовима и судијама људским. Јер ако они љубе Господа, мили су Господу веома. Ако они љубе Господа, љубиће Га и народи, над којима они владају и суде. А ако народи љубе Господа, љубиће и своје цареве и кнезове и судије. Уколико је један човек уздигнут влашћу и чашћу над људима, утолико треба да је ближи Богу од људи над којима је уздигнут. О браћо моја, Господ се распео за нас на крсту, и тиме је показао Своју љубав према нама. Онај који се распео за нас, ваистину више нас љуби од онога, ко се само весели с нама за трпезом. Па кад љубимо толико своје пријатеље око трпезе, како да не љубимо Онога, ко се из љубави према нама распео на крсту! О Господе благословени, отвори нам вид духовни, да бисмо видели сву неизмерну дубину љубави Твоје, и да бисмо се и ми разгорели љубављу према Теби! Теби слава и хвала вавек. Амин